Lični račun 
Kalkulator 
011/30-36-142 Pitanja i odgovori
Najčešća pitanja i odgovori:
1. Da li mogu fizička lica koja su u radnom odnosu da uplaćuju dopunsku penziju za sebe?
Da, mogu uplaćivati sva fizička lica bez obzira da li su u radnom odnosu ili ne.
2. Da li mogu da se dokupe godine radnog staža?
Ne, za državnu penziju.
3. Da li članstvo u dobrovoljnim penzijskim fondovima pokriva i socijalno osiguranje?
Ne, u dobrovoljnom penzijskom fondu sebi obezbeđujete samo dopunsku penziju.
4. Da li mogu da se primaju u starosti dve penzije?
Da, ukoliko imate državnu penziju, pored nje možete da primate i privatnu koju ste sami sebi obezbedili (bilo u nekom od privatnih penzijskih fondova kod nas ili u inostranstvu).
5. Koje troškove snosi član fonda?
Zakon ograničava naknadu prilikom uplate penzijskih doprinosa na najviše 3% vrednosti uplate i godišnju naknadu za upravljanje fondom na najviše 2% neto imovine fonda.
6. Na koji način su fondovi zaštićeni?
Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda je odvojena od imovine društva koje upravlja tim fondom. Minimalni osnivački kapital društva za upravljanje iznosi million evra u dinarskoj vrednosti. Ukoliko se nad društvom za upravljanje pokrene stečajni postupak, imovina penzijskog fonda ne može postati predmet prinudnog izvršenja, niti zaloge. Ova imovina ne može ući u sastav likvidacione ili stečajne mase društva za upravljanje, kastodi banke ili drugih subjekata, niti može biti korišćena za izmirenje obaveza člana dobrovoljnog penzijskog fonda i drugih lica prema trećim licima. Redovno izveštavanje je jedan od ključnih elemenata zaštite članova penzijskih fondova. Finansijski izveštaji se izrađuju i dostavljaju Narodnoj banci Srbije mesečno, polugodišnje i godišnje. Na osnovu tih izveštaja Narodna banka Srbije kontroliše da li se imovina fonda ulaže u skladu sa ograničenjima propisanim Zakonom, podzakonskim aktima i prospektom.
7. Koji su rizici štednje u penzijskim fondovima?
Članovi fonda snose rizik ulaganja. Međutim, taj rizik je vrlo nizak, s obzirom na to da se penzijski doprinosi ulažu u najlikvidnije i najkvalitetnije domaće i inostrane hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente i nekretnine u zemlji. U cilju obezbeđivanja sigurnosti imovine fonda zakonodavac je propisao kvalitativna i kvantitativna ograničenja na ulaganje aktive.
8. Može li se novac ranije povući?
U slučaju ozbiljne bolesti ili trajne nesposobnosti za rad, član fonda može povući akumulirani iznos ukoliko dostavi dokaz o teškoj zdravstvenoj situaciji.
9. Šta se dešava u slučaju smrti člana fonda?
Sav novac akumuliran na individualnom računu penzijskog fonda biće prenet licu koje je član fonda odredio. Ukoliko član nije odredio takvo lice, stanje na računu postaje deo njegove zaostavštine.
10. Ko se brine da sve funkcioniše kako treba?
Kao što je već pomenuto, Narodna banka Srbije je odgovorna za praćenje, regulisanje i nadzor delatnosti dobrovoljnih penzijskih fondova. Ona će nadgledati rad društava za upravljanje proverom finansijskih i drugih izveštaja, neposrednom kontrolom i izricanjem mera.
11. Zašto ima toliko institucija?
Osnovni razlog za to jeste maksimalna zaštita sredstava na računu. Fond je odvojen od društva koje njime upravlja zbog toga da ukoliko društvo propadne sredstva ostanu nedirnuta. Kastodi banka je takođe odvojena institucija da bi se odvojila imovina fonda od imovine društva za upravljanje, čime se obezbeđuje veća sigurnost imovine fonda i sprečava moguća zloupotreba.
