Zašto je reforma penzijskog sistema bila neophodna u Srbiji i drugim zemljama?

Vlade mnogih država suočile su se sa krizom nacionalnih penzijskih sistema. Postojeća demografska situacija (živi se duže, a rađa se manje dece) dovela je do toga da je sistem državnih penzija, koji se u većini zemalja javlja kao osnovni vid penzijskog osiguranja, postao neodrživ. S jedne strane, sistem državnih penzija je preskup za državu. Sa druge strane, ne osigurava penzijske nadoknade koje mogu da obezbede dostojanstven život u starosti.

Sistem državnih penzija organizovan po Bizmarkovom modelu zasniva se na principu međugeneracijske solidarnosti odnosno sistemu tekućeg PAY-AS-YOU-GO finansiranja. Aktivni osiguranici izdvajaju doprinose od ličnog dohotka, da bi se od tako prikupljenih sredstava isplaćivale penzijske nadoknade. Uplaćena sredstva se ne zadržavaju na ličnim računima osiguranika, već se odmah vrši njihova dalja distribucija ka penzionerima.

Glavni faktor koji utiče na funkcionisanje sistema državnih penzija je odnos broja radno aktivnih stanovnika i broja korisnika penzija. Za zdravo funkcionisanje pay-as-go sistema potrebno je da bude 3-3,5 puta više aktivnih osiguranika od penzionera.

Srbija ima veoma nepovoljne demografske karakteristike. Ako pogledamo grafikon primetićemo poražavajuće činjenice. Pre dvadeset godina bilo je 3,5 puta više radnika nego penzionera. Danas je 1,3 puta više radnika od penzionera.

Broj radnika koji izdvajaju doprinose za jednog penzionera za period 1986.-2004.

Izvor: Međunarodni monetarni fond, Zavod za zapošljavanje, Fond za PIO zaposlenih, Fond za PIO samostalnih delatnosti, Fond za PIO poljoprivrednika

Usled nepovoljnog odnosa aktivnih osiguranika i korisnika penzije država dotira obećane penzijske nadoknade iz budžeta. Troškovi penzija u našoj zemlji učestvuju sa 14 % u bruto društvenom proizvodu i među najvišim su u regionu.

Da bi se isplatile sve penzije, država Srbija mora da izdvoji iz budžeta čak 40 % sredstava potrebnih za isplatu penzijskih nadoknada (u 2005. god. je to bilo oko 800 miliona evra, odnosno 65 milijardi dinara!)
 

Slični razlozi uzrokovali su talas reformi penzijskih sistema širom Evrope.

Suština penzijskih reformi ogleda se u uvođenju privatnog penzijskog osiguranja i kapitalizovanih penzijskih fondova. Sistem kapitalizacije podrazumeva da se sredstva od uplaćenih doprinosa akumuliraju na ličnim računima članova, akumulirana sredstva se investiraju i na taj način se povećavaju iznosi penzijskih nadoknada.

U skladu sa nomenklaturom Svetske banke struktura penzijskih sistema prikazuje se u vidu tri stuba koja čine:

1. državno penzijsko osiguranje
2. obavezno privatno penzijsko osiguranje
3. dobrovoljno privatno penzijsko osiguranje (odnosno članstvo u dobrovoljnim penzijskim fondovima)